Kako da Razaznate Neiskreno Izvinjenje? Prazne Reči i Lažna Kajanja …

Da li ste ikada čuli “političara, poslovnog lidera ili poznatu ličnost” kako pruža izvinjenje, samo da se zapitate: “Da li je to zaista iskreno izvinjenje?”

Da li ste ikada čuli da vam kolega, prijatelj ili neko drugi kaže nešto poput: “Izvinite ako ste pogrešno razumeli moje postupke”, “Izvinite ako sam vas na bilo koji način uvredio” ili “Pa, onda mi je žao ako zaista insistirate na tome.” Takva “izvinjenja” nisu samo neiskrena, već su i veoma česta. Postoje mnogi ljudi koji se ponašaju kao da su se izvinili, iako to nisu učinili. Granica između iskrenog i neiskrenog izvinjenja može biti tanka, ali važno je da jasno razumemo kada je pravo izvinjenje potrebno, i za šta tačno treba da se izvinjavamo.

Izvinjenje se smatra neiskrenim ako ne ispunjava sledeću definiciju izvinjenja koju možemo pronaći u Merijam-Webster rečniku: “priznanje krivice ili grubosti praćeno izrazom žaljenja.”

Evo nekih razlika između neiskrenog i iskrenog izvinjenja, i kako svako od njih ne ispunjava „priznanje“ i „kajanje“ u ovoj definiciji:

Osoba ne preuzima odgovornost za svoje reči ili postupke.

Takva “izvinjenja” često počinju klasičnom frazom: “Žao mi je ako se osećate uvređeno” ili “Žao mi je što ste uznemireni.” Osoba može takođe reći: “Problem je u tome što ste previše osetljivi. Dozvolite mi da objasnim zašto.”

Još jedno neiskreno “izvinjenje” je kada osoba kaže nešto poput: “Žao mi je što su stvari ispale onako kako su ispale.” Ovo je kao da okrivite Zemlju ili univerzum za ono što se dogodilo. Iskreno izvinjenje podrazumeva da osoba prizna da nije bila u pravu, a ne prebacivanje krivice na druge ili okolnosti.

“Iznuđeno” izvinjenje je očigledno kada ljudi izgovore stvari poput “Pa, ako moram, izviniću se” ili “Ako insistiraš, ja ću se izviniti.” Ako osoba počne izvinjenje govoreći: “Petar mi je rekao da ti se izvinim”, postavlja se pitanje šta bi se dogodilo da joj Petar to nije naredio.

Čak i ako osoba ne koristi takve reči, možete primetiti da zaista ne oseća kajanje zbog svojih postupaka ako se izvinjava samo kada i ako ih neko uhvati na delu. Postavlja se pitanje šta bi se dogodilo da uvreda ili povreda nije otkrivena.

Izvinjenje je nejasno

Klasičan primer je: “Izvinjavam se ako sam rekao pogrešnu stvar”, za razliku od “Izvinjavam se što sam te pogrešno optužio da si…”. Da bi izvinjenje bilo zaista iskreno, osoba koja se izvinjava mora jasno komunicirati šta je uradila pogrešno tako da nema mesta pogrešnom tumačenju.

Osoba nema nameru da ispravi svoju grešku

Izvinjenje može biti lepo, ali kako kažu, dela govore više od reči. Ako je neko pogrešio, treba da pokuša da ispravi grešku i da je više ne ponavlja. Ako osoba oseća da može jednostavno da se opravda tako što će reći: “Izvinjavam se što sam vam pojela doručak po deseti put; kao što sam se izvinio prethodnih devet puta”, ali u isto vreme planira da ga pojede i sledeći put, u tom izvinjenju nema trunke iskrenosti.

Imate osećaj da izvinjenje nije iskreno

Ako se osoba smeje dok se izvinjava, prirodno sumnjate u njenu iskrenost. Obično, ako na neki način osećate da izvinjenje nije pravo izvinjenje, onda verovatno nije. Slušajte svoju intuiciju!

Izvor: Sensa