Zanimljivosti

Signali da nedovoljno volite sebe: Zadovoljavate se srednjim poslovima, ljudima i situacijama…

Često se bavimo pitanjem poštovanja i ljubavi koju pružamo drugima – bilo da su to prijatelji, porodica ili čak stranci. Međutim, koliko smo zaista sposobni voleti i poštovati sebe? Koliko imamo samopoštovanja? Koliko nam je zaista stalo do naše ličnosti, uprkos nedostacima i negativnim stranama? Svaki trenutak svog postojanja provodimo sami sa sobom, i nesumnjivo smo osoba sa kojom se najviše družimo na svetu – ali vrlo malo nas uspeva da ima zdrav i iskren odnos sa samim sobom i pokaže ljubav prema sebi. Dok svakodnevno ulažemo trud da poštujemo druge i izražavamo ljubav prema onima oko nas, često zanemarujemo da bismo mogli povrediti sebe i ne pružiti dovoljno poštovanja najvažnijoj osobi u našem životu: sebi. Evo 5 znakova da ne pridajemo dovoljno važnosti samopoštovanju i da bi možda trebalo nešto promeniti u načinu na koji upravljamo odnosom koji imamo sa samim sobom.

Potiskujete svoje emocije

Mi smo osećajna i emotivna bića, ali cenzurišemo sebe kada je u pitanju izražavanje naših osećanja iz straha da ne povredimo nekoga koga volimo ili zato što se plašimo da ne ispadnemo krhki, ranjivi i nesigurni. Kao što smo voljni da slušamo strahove i brige drugih, pozivajući ih da daju sebi oduška, tako i mi treba da dozvolimo sebi da osetimo emocije koje nas obuzimaju i da ih prenesemo ostatku sveta. Pokažimo ljubaznost prema sebi i svojim emocijama, naučimo da ih prepoznamo i upravljamo njima: zaključavanje u kavez samo će povećati našu nelagodu.

Ne možemo uvek reći “ne”

Često se suočavamo sa izazovom da kažemo “ne” – bilo da je to prema šefu, detetu, partneru ili roditeljima. Strahujemo od razočaranja drugih, izazivanja nezadovoljstva ili konflikta, te često stavljamo njihove potrebe ispred svojih. Uvek smo spremni pomoći prijatelju, čak i kada nismo u optimalnom stanju, prihvatamo dodatne poslove i obaveze iako nemamo dovoljno vremena, ili trpimo zanovetanje braće ili sestara, čak i kada smo iscrpljeni i želimo mir. Umesto da se stalno žrtvujemo, trebali bismo naučiti da prepoznamo i ispunjavamo svoje potrebe, što podrazumeva i sposobnost da češće izgovaramo “ne” drugima kako bismo mogli češće reći “da” sebi. Ako imamo pretrpan raspored, trebali bismo izbegavati dodatne obaveze koje bi samo povećale stres; ako smo umorni, trebali bismo izražavati želju da ostanemo kod kuće i odmorimo; ako jednostavno ne želimo nešto raditi, trebali bismo slobodno reći “ne”.

Nemate strpljenja

Ako ustrajemo u tome da nikada ne kažemo ono što zaista mislimo, da potiskujemo svoja osećanja i da svoje sumnje i brige ne delimo sa drugima, ne treba da se iznenadimo ako iznenada eksplodiramo uz nekontrolisane izlive besa. Naše strpljenje traje samo dok održavamo pravu psihofizičku ravnotežu koja nam omogućava da upravljamo trenucima stresa i poteškoća – inače, svaki put kada smo pod pritiskom, naša psiha neće imati načina da ostane stabilna i mi ćemo imati eksplozivne trenutke.

Osećate se odgovornim za sve

Povezano s našom teškoćom u izražavanju “ne” i deljenju svojih emocija, postoji taj neprijatan latentni osećaj koji kontaminira svaki aspekt našeg života i tera nas da se osećamo odgovornim i krivim za sve što se dešava oko nas. U stvarnosti, mnoge stvari koje se dešavaju ne zavise od naše volje, niti od naše sposobnosti postavljanja granica: shvatanje ovoga je prvi ključan korak ka oslobađanju od teškog i pritiskajućeg osećaja krivice koji nas obuzima.

Mirite se s malim jer mislite da ne zaslužujete više

Ne pridavati vrednost osobi kakva jesmo znači zadovoljavanje osrednjih situacija i druženje s kompanijama, uvereni da bolje ne možemo i da to ne zaslužujemo. Zato istrajavamo u održavanju sterilnih i iscrpljujućih odnosa, nastavljamo se družiti s ljudima koji nas ne stimulišu i ne cene takve kakvi jesmo, i nastavljamo s aktivnostima koje nam ne dozvoljavaju da u potpunosti izrazimo svoju ličnost. Trebali bismo učiti da cenimo svoju vrednost i unosimo vrednost u svoje živote tako što ćemo se okruživati ljudima i situacijama koje nas mogu duhovno obogatiti, ne misleći da to ne zaslužujemo.

Izvor: Sensa

Povezani članci

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Back to top button