Sa srodnom dušom možete ostvariti neposrednu vezu istog trenutka kada se sretnete. Ta veza je toliko snažna da postaje neobjašnjiva i neopisiva.
To je osoba koja vas razume i povezuje se sa vama u svakom pogledu, na svakom nivou. Ono što čini magiju jeste osećaj smirenosti, sigurnosti i sreće kada ste zajedno. Bez obzira na sve napore, veza sa srodnom dušom je neuništiva.
Sve se može dogoditi u treptaju oka, u jednom danu, i potpuno promeniti tok naših života. Jednog dana živite potpuno ugodan život, a već sledećeg sve se menja, pod uticajem energije susreta sa srodnom dušom.
Srodnu dušu možete sresti na svakom mestu na planeti. Na ulici, u restoranu, u prodavnici ili automehaničarskoj radnji. Ali, onda kad se sretnete, čini vam se da vam se odjednom otvore oči. I sve stvari počnete da posmatrate iz nekog drugog ugla.
Od tog momenta sve nekako ostaje isto, a opet postaje drugačije. Odjednom, poželimo da većinu svog vremena provedemo baš uz srodnu dušu. I ovu osobu odjednom zovemo našom, na drugačiji način nego bilo koga drugog.
Osećamo kako nam se misli usklađuju, emocije produbljuju, a duhovnost raste. Kada se poljubimo, varnice lete na sve strane kao kod sudara dva sveta koja postaju jedan. Nakon te simbioze, osećamo najdublju opuštenost.
Jedino pitanje koje se postavlja od tog trenutka nije kako smo se sreli, već kako smo mogli živeti jedno bez drugog do sada. Ipak, životno iskustvo nas uči da ljubav nije uvek jednostavna i da ne moramo ostati zauvek sa svojom srodnom dušom.
Razlozi za rastanak mogu biti mnogobrojni, od realnih do nerealnih. Ali, fizički rastanak je najmanji problem kada su u pitanju srodne duše. Ono što ostaje nakon odlaska jeste ožiljak na dušama koje su u jednom trenutku bile jedno.
Ipak, život ide dalje. Pokušavamo organizovati misli i obaveze. Bez obzira na to koliko smo zauzeti novim životom posle raskida, samo jedan trenutak je potreban da smirimo svoj um. I shvatimo da je naša srodna duša i dalje prisutna u nama. U tom trenutku shvatamo da je nemoguće raskinuti sa srodnom dušom.
Njena fizička prisutnost možda je mala u poređenju sa duhovnom. Nakon što pronađemo našu srodnu dušu, postajemo potpuno drugačije osobe. I ostajemo takvi zauvek, bez obzira na to da li nastavimo vezu ili ne.
I posle toga, više ništa nije isto. Potpuno je nevažno koga ste još voleli i koga ćete sve voleti. Otisak vaših duša ostaje zauvek urezbaren. To je svojevrsni ples nemoguće ljubavi.
Čak i kada prođu godine od rastanaka, i kada su neke rane u potpunosti zaceljene ostaje jedna struna u našim telima koja se uvek, bez obzira na godine, bolno zategne. I ne samo na pomen imena srodne duše. Ili bačenog pogleda na zajedničke fotografije.
Zategne se onog momenta kada vam kroz telo prostruji osećaj koji je bio samo vaš. Uprkos iluzijama vremena, još uvek smo privučeni svojom srodnom dušom. Onom koja je došla u naše živote i sve okrenula naglavačke bivajući pri tom sasvim svoja.
Kada bi sve ovo znali oni koji su pronašli svoju srodnu dušu, možda se ne bi toliko grčevito trudili da definišu svoju vezu. Možda im ništa na ovom svetu ne bi bilo važno koliko to da zauvek ostanu zajedno. Ovo uglavnom znaju oni, koji su iz nekakvih razloga morali ili želeli da raskinu sa svojom srodnom dušom.
Ali ih je na kraju sve dočekala ista stvarnost. Koliko god se trudili, sa srodnom dušom nisu uspeli da raskinu. Jer su promene bića koje su doživeli, nosili zauvek sa sobom. Bez obzira na to da li ih srodna duša prati ili ne.
“Ne govori ništa. Ni reč. Svakako nam nikad nisu ni bile potrebne za komunikaciju. Da li je to energija između naših duša ili prastaro srodstvo, ne znam. Ali, šta god da imamo, prevazilazi moć jezika. Između nas, i tišina izvanredna. Čak i ona govori.” Bo Taplin
Izvor:infopult.info