Pre 20 godina sam se razvela. Dugo nisam razmišljala o svom bivšem mužu, ali kako se taj datum približavao, shvatila sam da smo duže razdvojeni nego što smo bili zajedno. Vremenom smo izgubili kontakt, nemamo više nikakve pravne ili finansijske veze, ali nas povezuju dvoje dece.
Sve ove godine, nisam razmišljala o njemu, već o njoj – ženi s kojom me je prevario i zbog koje me je ostavio. Ta afera gotovo se odvijala pred mojim očima, ali sam odbijala da poverujem. Brak se završio neverstvom, a sav svoj bes, ljutnju i frustraciju prebacila sam na nju. Iako sam bila ljuta i na njega, lakše mi je bilo usmeriti taj negativan naboj emocija ka njoj.
Nakon razvoda, bivši muž je nastavio da živi s njom. Nikada je nisam videla, nisam komunicirala s njom, deca je nisu spominjala, a u mojoj glavi je rasla slika o njoj kao o supermoćnoj ženi, prelepoj, vitkoj, visokoj, uspešnoj – ženi kojoj se svi dive i koja može sve što poželi. Bila je sve ono što nisam bila ja, superiorna u svakom smislu. Dok sam je obasipala vrlinama, sebi sam nanosila mane i samokritiku, ispunjena besom i nervozom.
Kako su godine prolazile, gradila sam tu sliku u glavi. Za mene je ona bila prelepa, vitka, visoka, uspešna, žena kojoj se svi dive i koja može sve što poželi. Bila je sve ono što nisam bila ja, superiorna u svakom smislu. Kako sam nju kitila osobinama, samu sebe sam častila manama i kritikama, ispunjena besom i nervozom.
Onda je pre par godina moj bivži muž podneo tužbu protiv mene po pitanju materijalnih stvari. Dok sam sedela u čekaonici suda, zamišljala sam njega i nju, ali najpre nju kao neverovatnu ženu pored koje ja izgledam smešno, zapušteno, ružno, neuspešno… Odjednom je moje misli prekinulo to što se u hodniku pojavio moj suprug sa NJOM. Ovo je prvi put da sam je videla – bila je potpuno neupadljiva, žena sa vezanom kosom u rep, opušteno obučena, privlačna, ali ništa posebno i nadmoćno kako sam je ja zamišljala.
Njena odeća, kosa, stav, pogled, osmeh – sve je bilo obično. Ona je bila žena koju ne bih primetila prolazeći pored nje na ulici, baš kao što ne pamtim mnoge prolaznike. Ipak, u mom umu tokom svih godina, ona je bila prikazana kao veličanstveno i fantastično biće, nešto što ja nikada neću postati – to sam sebi godinama govorila.
Na sudu smo se brzo nagodili, a ja sam otišla kući i razmišljala – kako sam mogla uništiti svoje samopouzdanje sve ove godine? Kako sam mogla toliko preuveličati drugo ljudsko biće? Kako sam mogla više od decenije biti opsednuta nekom zamišljenom savršenicom koja me je navodno pobedila u sopstvenom braku?
Shvatila sam da je ovo važna lekcija za mene. Postala sam svesna svojih vrednosti, shvatila sam da zaslužujem ljubav, i naučila sam da nikada ne treba da se upoređujem i takmičim s drugima. Shvatila sam da je jedino važno biti svoj, autentičan, baš onakav kakav jesam. Ova promena stava donela mi je samopouzdanje, sreću i novu ljubav, a kasnije i brak i još jedno dete. Sada imam partnera koji me voli, troje divne dece i moj život je ispunjen i srećan.
A svojoj deci sam dala savet – Jedine akcije koje možete kontrolisati u životu su vaše sopstvene!
Izvor:Sensa