Zanimljivosti

KAKO UNAPREDITI SVOJ ŽIVOT: Psiholog Norman Bredburn deli 5 ključnih koraka ka ličnom ispunjenju..

Tokom godina, mnoga istraživanja su se bavila temom sreće. Posebno značajno i revolucionarno doprinosenje tom polju dao je psiholog Norman Bredburn 1969. godine kroz objavljivanje teksta “Struktura psihološkog blagostanja”. Ovaj tekst se može smatrati pretečom pozitivne psihologije, koja se fokusira na unapređenje energetskih resursa i potencijala pojedinca.

Norman je, čak i pre formiranja pokreta pozitivne psihologije, shvatio da sreća ne proističe iz eliminacije negativnih emocija, već zahteva aktivno rad na sopstvenoj pozitivnosti.

Kvalitet društvenog života utiče na nivo sreće

Analizirajući prikupljene podatke, Bredburn je primetio da su srećniji pojedinci obično uživali u kvalitetnijem društvenom životu u poređenju s drugima. Među najčešćim pozitivnim iskustvima su upoznavanje novih ljudi, stvaranje novih prijateljstava, putovanja i susreti s prijateljima.

Učenje nečeg novog čini nas srećnijim

Učenje nečeg novog svakog dana čini nas srećnijim, kaže Bredburn. Ljudi koji su radoznaliji su skloniji otkrivanju novih stvari i samim tim se osećaju bolje, jer savladavanje novog znanja jača samopouzdanje i hrani duh.

Prihodi nisu toliko važni za dobrobit

Bredburn je shvatio da prihodi ne utiču posebno na blagostanje, osim u slučaju ozbiljnih ekonomskih poteškoća. Kvalitetno vreme možete da provedete čitajući knjigu, u štenji sa porodicom ili igranju društvenih igara.

Obrazovanje doprinosi povećanju sreće (ali ne preterano)

Prilikom analize demografskih podataka, Bredburn je otkrio da je 26% odraslih s osnovnim obrazovanjem opisalo sebe kao veoma srećne, u poređenju sa 37% diplomiranih i 39% osoba s završenim fakultetom. Iako razlika nije preterano izražena, on smatra da je ipak značajna, ukazujući na veće mogućnosti koje obrazovaniji ljudi često imaju.

Rad na pozitivnosti doprinosi sreći

Bredburn je tvrdio da eliminacija negativnih emocija iz života neće nužno povećati nivo sreće. Na primer, ukoliko osoba eliminiše osećaj panike, to ne garantuje osećaj zadovoljstva. Prema njegovom mišljenju, ključno je ne samo raditi na eliminaciji negativnih emocija kako bismo se osećali bolje, već i aktivno razvijati pozitivne emocije.

Izvor:Sensa

Povezani članci

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Back to top button