“U poslednjih 30 godina, sproveli smo niz istraživanja posvećenih temi prihvatanja i odbacivanja”, ističe psiholog Mark Liri. Prilikom analize snažnih negativnih emocija, istraživanja ističu jednu ključnu reakciju na odbacivanje – osećaj povređenosti, kako navodi časopis Psychology Today.
Razumevanje Povređenih Osećanja
Tokom svojih istraživanja, Liri i njegovi saradnici su identifikovali da sledeći događaji najviše utiču na povredu naših osećanja:
- Kritika
- Izdaja
- Aktivno razdvajanje (npr. raskid u romantičnom odnosu)
- Zadirkivanje
„Sve su to događaji zbog kojih se ljudi osećaju odbačeno, kaže Liri, „jednostavno rečeno, povređena osećanja su vezana za emociju odbacivanja.“ Liri objašnjava da ljudi koji su odbačeni često doživljavaju druge jake emocije, kao što su:
- Tuga (kada odbijanje stvara osećaj gubitka)
- Anksioznost (kada odbacivanje uključuje pretnju dobrobiti ili neizvesnost u pogledu budućnosti)
- Ljutnja (kada odbijanje izgleda neopravdano)
Zašto je doživljaj prihvatanja tako pozitivan?
Da bismo u potpunosti shvatili bol odbacivanja, Liri predlaže da prvo istražimo razloge zbog kojih je prihvatanje blagotvorno. Prema njegovim rečima, ljudi doživljavaju osećaj prihvatanja kada percipiraju da imaju visoku relativnu vrednost, odnosno vrednost za druge osobe ili grupu ljudi. Veliki deo našeg ponašanja, misli i emocija, prema Liriju, proizlazi iz naše temeljne potrebe za pripadanjem.
Za one koji se suočavaju s osećajem odbacivanja ili se bore da se osećaju prihvaćenima, Liri pruža korisne smernice. Pre svega, savetuje da osoba bude sigurna da ne potcenjuje svoju socijalnu vrednost zbog nedorečenih društvenih signala ili netačnog tumačenja neutralnih povratnih informacija od drugih. Ovo je ključno jer većina ljudi prolazi kroz život s osećajem odbacivanja, premda to možda nije realnost, pod uticajem različitih negativnih samopredstava.
Kako ojačati osećaj prihvatanja?
Postizanje osećaja prihvatanja može se postići na tri načina:
- Usvajanjem veštine ignorisanja negativnih reakcija ljudi čije mišljenje o nama nije od suštinskog značaja.
- Aktivnim traženjem veza sa ljudima s kojima delimo veću vrednost.
- Ako je potrebno, pravljenjem promena u sopstvenom životu koje bi povećale vrednost odnosa s drugima.
Izvor: Sensa