Veći deo svog života provela sam obraćajući pažnju na mišljenja pogrešnih ljudi.
Sada, kada sam napunila 50 godina, shvatila sam prave vrednosti života. Otkrila sam da sam izrasla iz osam stvari koje su me ograničavale čitav život: Ne želim više ćutati kada mi neko kaže nešto što mi ne odgovara.
Ne želim klimati glavom ili se slagati sa svakim neumesnim i samodovoljnim čovekom. Ne želim prećutkivati nepravdu. Kada vidim da nešto nije u redu, želim glasno vikati jer je život postao prekratak da bi se o nepravdi ćutalo.
-Sada sam dovoljno stara da se ne brinem kako izgledam drugima. Već godinama zavidim muškarcima jer oni ne “moraju” svakih dvadeset dana farbati kosu da bi prekrili sede. Muškarci ne moraju svako jutro nanositi kilograme pudera na lice i brinuti se što im se vide bore od brige i smijeha.
-Sada sam dovoljno stara da znam da sam najlepša takva kakvu me Bog stvorio. Imam bore, ne zna im se broj, svaka druga dlaka mi je sede, ali sam tek sada zadovoljna s tim kako izgledam. Pitanje “šta će susjedstvo reći?” ne dotiče me već neko vreme, i hvala Bogu na tome, jer ti ljudi su postali toliko nebitni u mom životu da sam za njihove komentare razvila selektivni sluh.
-Sada sam dovoljno stara da imam samo – uživanje 🙂 ! Sladoled nedjeljom sam preimenovala u sladoled svaki dan. Tako da sada uživam u svojim zadovoljstvima koje više ne mogu svrstati u male jer su mi apetiti porasli.
-Prestara sam za neudobnu obuću. Sada gledam da me ništa u životu ne ograničava. A moje kretanje je godinama ograničavala visoka potpetica. Nisam mogla hodati tempom kojim sam htjela. Uvijek me nešto žuljalo, boljelo… Sada nosim samo udobno i to je to! Sretna sam kada nađem na dvije iste čarape dok se obuvam…
-Prestara sam da se izvinjavam za nered u kući. Nered mi je u kući jer imam nešto pametnije za raditi od čišćenja. Eto, zato ovako izgleda i da, kuća mi nikad nije čista “kao apoteka!”
-Sada sam dovoljno stara da ne nagomilavam stvari u kući. Ne čuvam više ništa. Da na vrijeme nisam počela bacati stare papire, kutije, odjeću, do sada u kući ne bi bilo mjesta za mene. Uspomene čuvam isključivo u glavi.
-Prestara sam da bih se družila s ljudima koji mi ne odgovaraju. Zašto trpjeti neke nadobudne seljačine koje mi izazivaju stres. Daleko im lijepa kuća. Imam dovoljno godina da znam tko mi odgovara, a tko ne. Onaj tko mi ne odgovara više me nikada neće vidjeti očima.
-Prestara sam da nalazim samo dobro u svakom čovjeku. Zašto gubiti vrijeme? Svi ljudi, po djelima gledajući, nisu dobri. To je tako jednostavno. Ako je netko učinio nešto loše, a to je učinio iz loše namjere, nema šanse da ga više opravdavam. Djela govore više nego riječi. Sada sam dovoljno stara da samo kažem: “Dragi moj, ti (zasad) nisi dobra osoba!” – i produžim dalje.
Izvor:infopult.info
